id
int64
1
105k
text
stringlengths
4
22.7k
source
stringlengths
25
164
language
stringclasses
1 value
101
– Чидил сабри нешли бучӏуси? Ит «Дуги гӏяхӏси бакӏаб, дурхӏни» хӏе6ииши рахли?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
102
– Юх, нешли цархӏил бирар бучӏуси, «Дила мукьара» бикӏуси.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
103
– Нунира хӏед дила далай бучӏас. Кьабуллирив?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
104
– Кьабуллира, дудеш.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
105
Самадли дяхӏ мар–марли далай белчӏес хӏядуриубсиливан ка–дуциб, хъуцӏруми даткаиб, къантӏа гъез хӏяршдариб. Ва, хӏера, «Дила берхӏи, дила бац, дила жанайла вава» бикӏуси ца хӏябкуб белчӏун. Амма далай эс далай–декӏар бетхӏеур, дугьбалара макьамлара гъудурмай бетаур. Бара далай таманбиубмад, Самадличи гӏяндуршусигъна хъехӏ чебакӏиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
106
– Хӏела нешлагъуна тӏама агара, – пишряхъиб рурси. – Ил сецад ахъли далайрикӏулихьар, хъехӏрикӏули хӏерирар.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
107
– Нуша цугдуцес асухӏебираргу, дила Сапи? Хӏела неш пер~ гер далайчи сари. Илини далуйти клублизир дахъал дучӏули са­ри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
108
– Нешли хъулиб ахъли хӏебучӏа.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
109
– Сенахӏенну, неш рикӏар, далай белчӏасли, дудеш гьимур–кӏули сай.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
110
Камси замана илди лехӏбизур, цаличи ца хӏербикӏули, саби–бегӏти пикрумази мурхьбикиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
111
– Вари, вари, далуйти набра дигахъис.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
112
Рурси дудешла дяхӏличиб серил баргес дигусигъуна, умцӏусигъуна сарри. Дудешли биалли, илала гьалав хатӏализи викни балули, бекӏ къухӏбуцилри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
113
– Хӏуни цалра хабар хӏебалусив, дудеш? – суал чехиб иличи.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
114
– Хабар рикӏуду? Балас гӏяжаибли, хабурти рикӏенгу хӏу, нуни вецӏал–дигара дурис. Далай хӏебалули виасли, хӏед гьанбиркули бургар, хабарра балули ахӏен или?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
115
Рурсила тиладили Самадла пикруми бараван шаладариб. Марлира, хӏябал дурхӏяла дудеш ветаурли, илини илдачил уркӏи–гьаргси ихтилат, дигу–хӏеигутачила хабар–вягӏда дурибти ахӏенри. Сунела сай, хӏянчира, берк–бержра, дугели ухьара ахӏи, дурхӏнала гӏямрулизи гъудурхӏейрули калири. Гӏе, тяп урхӏла адамван. Илис ахӏену гьатӏи илини сунела дурхӏнала гӏямру хӏергъибси? Дудешличибад илди чехӏебиуси барули декӏарбарибтиванри. Урухкӏутиван тяйдили буулри, хаслира уршби. Цацахӏели ляврарахъес или, хӏянчилавад сакӏибси дудешла кьукьубала урга Са­пи пяхъриркули риригу, илини, вамсурлира бизахъурли, рурси някъбачира ахъхӏерурци. Сагаси палтар, арц, дигу–хӏейгуси хӏяжатбикалри, дурхӏни нешличи сабри дугъабилзути. Гӏур нешли илдала бусравти дудешличи диахъутири. Илхӏелира Самадли, хъулирси хӏу саррину, хӏуни бекӏбара или, някъ хӏяртбири. Сенрил халал урши Мурадли нешлис дневник гьабуциб. Хъулив цугикибси Самадли ил секӏал хӏисаббариб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
116
– Ягъари, урши, набзи дневник чехӏебиахъулри кьалли? Кӏилаби–ма­га лерли хӏедиэс?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
117
– Агара, дудеш, гьалар дарибти лерилра къулбасуни   нешла сари, гьанна хӏези дарахъасли, учительница рирххӏерар.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
118
Пикрумазивси дудешла хӏевала дулгъа зузбариб Сапини.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
119
– Гьари хӏела хабар?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
120
Самад гъинчӏизур ва рурсиличивяхӏ витӏакӏиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
121
– Лебли саби, буили саби ца гуглахӏяй бикӏуси арцан. Илала ухьализир дуили сари шел дурхӏя, бара сайтӏунти, духъутӏа пяхӏли бара чедакӏибти...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
122
– Юх, дудеш, гуглахӏяйла хӏябал сари дурхӏя лерти, – вякьаили хӏулбира, ургарухъун дудешлис Сапи. – Ил хабар нуни балуси саби.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
123
– Марли рикӏуду? Хӏерагу, нуникӏун ил хабар бурибси ахӏен?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
124
– Нешли буриб, гуглахӏяйла хӏябал дурхӏя сарри гурдали дергунти.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
125
– Хӏебиалли, царил хабар. Бакӏили саби гьачам шилизи ца гурда. Гушбиубли, бикеси мер хӏебалули, абацӏили саби ил ца ухънала азбарлизи...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
126
– Ит гӏяргӏни дергунси гурдачила ахӏену, дудеш, ил хабар? – гъай къябаили, хьарбаиб рурсили.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
127
– Вяхӏ, илра хӏуни балули калиригу? Сен бажардирикири?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
128
– Нушала Мурадла жузлизиб лебси саби. Хӏуни чехӏебаирив гьатӏи? Суратра леб, ухъна гурдачи тӏерхьара ахъбуцили гӏергъиикибси.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
129
– Гьу, гьанна хӏед нуни чилилра хӏебалуси ва чинабалра агарси хабар бурис. Лехӏризи иша.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
130
Уркӏиагархӏейубси Самадли сагаси хабар бехӏбихьиб:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
131
– Ца шила дублаб хӏербирули кали саби нешра хӏябал рур–сира. Мискинни. Язихъли. Дудеш агарти ятимти кали саби. Кӏелра халати азгъинти, хӏянчи хӏярамти кали саби, хӏябэсил – сахаватти някъбар, сакӏубси. Хӏера, ца бархӏи неш рикӏули сари: «Ну урца махличи вацӏализи аркьулра. Чаррухъайчи хӏуни, халал рурси, кьар кадуха, хӏуни, ургарси рурси, шин садуха, хӏуни, риштӏаган, хъалицӏа ибга...»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
132
Неш дурарухъунмад, халати рузби, чучи хъардарибтира хъумартурли, ухьалаб бускаи саби. Риштӏасили кьарра кадухили са­ри, шинра садухили сари, хъалицӏара ибгили сари. Чебаргъибхӏели, рузби илизи тиладибухъи саби, нешлизи селра хӏебурахъес. Кьабулрикили сари ил, хӏуша дикӏуси биаб или. Бархӏи ахъили саби, цӏяббиресбяхӏили саби. Кьакьабакӏили саби гушбиубти руз­би. Ахирра калунти декьла дахнира барили, паргъатбикили са­би. Риштӏаси рузи неш ракӏайчи дахни балтехӏе рикӏахъули, кӏилинра берки саби. Шангла лутӏилаб кӏуцӏул бицӏес кали саби. Рахли – унзализи кьутӏ. Ахӏейцӏуру гьатӏи, ацӏили сай илдачи ца хӏяна ухъна. Саламра бедили, ил викӏули сай:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
133
– Агь, хӏябилра вамсурлира кьалли!
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
134
Кӏелра рузи сен, се биубли, чи сайри, хӏу сен нушачи вакӏилри, нушала неш чинара или, суалбикӏес бехӏбихьили саби. Риштӏагай, бамсриахъа хӏурматла гӏяхӏял или, гӏянала кабихьили сари.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
135
– Агь, хӏябилра милигублира кьалли! – викӏули сай ухъна, гӏянайчи кайибхӏели.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
136
Кӏелра рузи, нушала шин агара, дигалли гӏинизличи укьен, бикӏули саби. Риштӏасини ма, гӏяхӏял, милиги ахъа или, дяргӏиб шинна гажин гьабуцили сари.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
137
– Агь, хӏябилра гушиублира кьалли! – викӏули сай ухъна, шин держибхӏели.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
138
Кӏелра рузи нушара гаша дубкӏулра, нушабра беркеси агара или, вявбухъи саби. Илхӏели риштӏасини, хӏурматла гӏяхӏял, бисмилла бара или, калунси дахни кабихьили сари.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
139
Алхӏямдулиллагьра барили, ухъна викӏули сай:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
140
– Ну вацӏала халал сихӏрукья сайра. Хӏушала неш ит вацӏала дублабси бегӏла халаси хъярла талгала уди кариили тер. Кьяш изиаурли, ил рашес рирули ахӏен. Нешла гьала кадихьили дахъал хъабни тер, илдазибад ца мургьили бицӏибси саби, калунти – гӏянжили ва къаркъубани...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
141
Ухънани буруси бекӏхӏебарили лебай дуцӏбухъи саби вацӏализи кӏелра халати. Риштӏаган, ухънас баркаллара багьахъурли, дурарухъи сари. Бакӏили саби халати рузби хъярла галгаличи. Галгала уди кариили цӏумрикӏуси нешличи хӏерра бизурли ахӏен ва, дегӏла халати ца–ца хъабара хъямдарили, гӏелабяхӏ хъярхъбикили саби. Илдала рузи къалабарикили ахӏен, нешла дурутачи лехӏризурли сари. Гӏур нешра гӏелахъили, бегӏла биштӏаси хъабара касили, чаррухъи сари.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
142
Бекӏудибарили сари цаибил рузини сунела хъаба – хъали гӏянжили бицӏили саби. Бекӏудибарили сари ургарси рузини су­нела хъаба – хъали къаркъуба бицӏили саби. Бекӏудибарили сари риштӏаси рузини сунела хъаба – хъали мургьили бицӏили  са­би.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
143
Дудешли хабар таманбарибхӏели, Сапи симкьрухъун. Диштӏати хункӏачил хӏулби суркдариб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
144
– Сен рисулри, дила рурси? – хьарбаиб дудешли, илала андаличи малхӏямли байдирули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
145
– Нушала неш гӏур чархӏерулхъан...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
146
– Вари илкьяйда марикӏуд, неш жагӏял чаррулхъан, хӏерри–кӏен ну викӏуси хӏебиалли.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
147
– Юх, лярхӏякьян. Хӏуни илала ряхӏлизи бяхъира. Хӏу вайсири. Наб нешличи рукьес дигулра...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
148
Сапи рисес даимриуб. Хапли дурибти рурсила дугьбани Самадла уркӏи дуруб атӏунхӏеливан къизбухъахъун, илала кьутӏкьути нургъби чедиухӏели, сунесра зугьаси симкь барцбикиб. Самадлис гьансадикиб хьунуйчил детаурти къалмакъар. Илхӏелира сабабагарти, дугӏла къалмакъар. Самадла хьунул Из­даг шила клубла худрук сарри. Ил хӏянчира илис лайикьси багьудила регӏ сари или бедибси ахӏенри. Ил пагьмучерси далайла уста сарри. Шилизир детурхути шадлихъуни, сяхӏбатуни, ихтила–туни, Издагла далуйти зайхӏедухъалри, дебали мискинтили ка–дилзутири. Илала гьайбатси тӏамали бахъал гӏулухъаби гӏяшикьбирусири. Чӏянкӏли Самад разили ахӏенри, гьачамличиб гьачам уркӏи халисдешла кьялшубани гъяжбирулри. Илис ди–гули ахӏенри сунела хьунул, сунела дурхӏнала неш, сценаличи арицӏули, хъатбикӏахъули шантира, далуйти–дезна ручӏули. Бархьбати ил хӏянчи, царилра камхӏебирар, гаша хӏерубкӏуд, ну мурул виасли, нуни хӏеркарирури или чуйнара тиладиухъун.  Юх... Кӏинайс, ляв чехӏейсули или, маймайухъун, ургъес вехӏи–хьиб. Илхӏелира Издаг хӏянчи бархьбатес кьабулхӏерикиб. Далайрикӏулихьар, дила хъямхӏя–хъулкила хабар дурахӏебикиб, нуни цӏахдеш чебиули ахӏенра, далай агарли ну хӏерриэс хӏерирус или, къаршили каризур. Самад гьимуркӏулри, сабаб агаркъи жиндралаирулри ва ит саби, иш саби или, хьунул вайуларарес къайгъназиври. Чина хабарри илис жагьхӏели суненира Издагличи баягъи бегӏ гьалаб далай аргъибхӏели дигай дихьибси виъни…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
149
Ит бархӏи Издаг хӏядурбарибси концертличил районна фестивальличи рякьунсири. Бутӏакьяндеш хӏедаралри, сунела хӏянчила хӏурмат бетихъи. Цӏябдаибхӏейс чаррухъун, бегӏтачибад дурхӏнира хъули  кили, хуреглизиахъиб. Самад чарухъайчи, хурег чинаба илира челхъули вирарну, кьакьаракӏиб. Унза вайтӏа хямкбухъун. Бикӏуливан, я закив ахӏенси я ванзаличив ахӏенси даражаличив ил хъули ацӏиб. Ил бархӏи Самад, хӏянчира бархьбатурли, держлукь юлдашличил кеп–чеклизив калири Сунела пикри хӏясибли, уркӏи паргъатбарес, гӏясидешла миликъ бячӏес.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
150
– Гьу, чаррухъунрив, къехӏба! – вявбяхъиб илини – Делчӏунрив хӏела игнабас дезни? Къурумсакъ! Бекӏ бялчас нажасла!
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
151
Самадли хьуна ряхӏлизи бяхъиб. Ил хиртӏли карикиб, дукларуцибси Сапи чӏябарличи геррухъун, чӏярбяхъиб. Самад гӏурра дяхъес кьасличил гъамиубгу, кӏелра урши агьибикӏули нешличи кӏапӏбикиб...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
152
Самад чеваргъибхӏели, дуббатла замана баилри. Бекӏ зяйбикӏули бучӏулри. Кроватьличиб, бецӏли урухдарибти мукьриван цаличи ца гъяжбиубли, дурхӏни бусули лебалри. Дярхълабад гушбиубси кьял мя или ахъли тӏамалибиркьулри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
153
Издаг хъулир аги...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
154
«Агь, абдал! – суктуикӏулри ил сунес сай. – Наб итцад ахӏерси Издагличи някъ ахъбуцира кьалли. Ит держла илбисли гьирварили урги. Иличиб се гӏяйибри? Нуникӏун някъличирти шел тӏулван гӏячихъли балусири Издагла пикруми ца набчилацун диъни. Ну ахӏенрив гьатӏи илис гӏергъи, дугила гьанкӏ бархьбатурли, хӏу агарли наб дунъяра агарси саби или гӏергъивашуси, арам–карамикӏуси, ну дигахъаба или улгуси? Сен жявли хъумартурли уилрал гӏулухъахӏели дарибти хъями–цӏами? Шантани аргъалли–декӏар се бикӏара? Далайрикӏули сари или, Самадли хьунул рархьратурли сай. Цӏахирура, усал гъабзази халирура, уряхӏти ва нясти пикрумала уили сай или   буру. Самадбихьибси халахар! Агь, мехӏур, хӏугъунас илди сари дирути! Хӏеризи дурхӏначи, илдала хумарти дяхӏличи хӏерикӏес урузхӏейрулрив гьатӏи? Риштӏаси Сапила симкь хӏебаибсив хӏед? Пикриухъен, чаррара халахӏерхули хӏела Сапила неш.  Хъярхъики, мехӏур, дурхӏнала дукелцӏи сагадан хъулир вахди–кӏахъес дигули виадли. Арукьен иличи  ва кьукьмусикили чер–рерхни тиладибара. Издаг черкарурхар, хӏугъуна бяргӏиб къар–къа ахӏен, илала уркӏи берхӏиван сахаватси саби.  Хъярхъики!..»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
155
Урхамван пикруми лукьуси Самад кроватьла дубличи кайилри. Начира кӏапӏбуцили, гьанкӏлизи мурхьриркуси Сапила хӏулби чекайхьилри. Замана–замана илала биштӏаси михъирлизибад симкь дурабиркулри ва рурсила гьанкӏ бумцӏахъулри. Пушдизурти кӏелра ляжиличир дерубти нургъбала дамкъни калири.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
156
– Русен паргъатли, дила рурси, леркис хӏечи хӏела неш, –  шивкӏивухъун дудеш, иличи юргьан чебуршули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
157
Самад айзур, хъуцӏрумачи хӏяка балбариб ва хъуливад дуравхъун...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
158
«АЛХӏЯМ КЬАНБИРУСИ АХӏЕН…»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
159
"Къянали хабар биху" жузлизибад. 2009 дус
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
160
1995 ибил дус. Апрелла 27. Дубуртазир хӏебли чула унза–улкьай абхьили диалра, тӏабигӏят тамай батхӏебухъи лебалри. Мер–мерличир шинишли гавгьардалтути аварагуни чедиулри, кӏинчӏби пӏякьдикес хӏядурти галгуби,  хӏебла агурбачи лехӏихъутиван, кӏайдизурлири, тяхӏу–тяхӏуси гьавали сунела гьигьани зумадарибсигъуна сабри. Тӏабигӏят селичи–сабрил  хӏесиван кабилзулри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
161
Дибгашила кьакьурби  алавти шими–махьурбазибад, шагьуртазибад бакӏибти адамтала бахъдешли цӏударлири. Ил марайси бархӏи сабри: Дагъиста халкьла поэт Сулайбан Рабаданов гӏямрулизивад шалгӏевухъири.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
162
Хӏери гӏергъи, цӏудара вагьира чебушили, поэт каркьибси ганзи узи–уршили шила дубларти хӏябразибяхӏ батбихьахъиб. Илдас гӏелабад, бургира хумарли гӏяшдуцили,  кьакьурби дицӏибти адамтира гьайбиуб…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
163
Таманкабиуб маллани белчӏунси ясин. Таманкадиуб поэт гӏергъиси гьунчи гьунивватес бакӏибти юлдашунани дурибти гъайра. Дибгашила хӏябразиб ца гьатӏи хӏябцти гӏянжила бекӏа имцӏабиуб. Балга–дугӏяра делчӏи, дурабад бакӏибти гӏяхӏли чула мер–мусаличи чарбулхъесбяхӏиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
164
Нушала «Уазикра» лагбяхӏ батбихьиб. Жагьил шофер,  хумарти мер–мусаличивад гьарахъикес дигусиван, къалабалири. Дила мякьла кайили, гьачамлис гъайла баки вяшхӏебарибси I3 дурхӏяла дудеш Ильясла Рабаданхӏяжира левра. Сулайбанхъали нушала минала гӏяхӏли саби, нура хӏушачил валиркус, гьунира анцӏхӏебулкьахъис или, алхӏям белчӏес варх вакӏибсири. Илала гӏяхӏли даргала лерилра шимазиб лебти саби  викӏалра, чилра хатӏахӏеркур. Узи–урши дигахъуси адам сай. Шилизи хьуракайубси дурала адам, гьанна хӏу дила гӏяхӏял сайрину, наб гӏелавад дуцӏикӏен или, илини сунела хъули арку, кьацӏ–шинна тӏем балахъа, гӏурхӏели мурадра барили, гьуниввалта. Шантани илала хӏурматбиру. Илала хъулиб баракат камхӏебиуб, я дурхӏни гушхӏебиуб. Кьудратла вегӏлис сахаватси адам мурталра дигахъуси сай.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
165
Кьячӏикӏунира къаркъубани дегӏунти диркьурбира гӏелар калун. Чӏишилила хъябличи дурадикира. Машина гӏемч–хъехӏбухъун ва гьалли хан гьунчи дурабулхъуси хӏябкьяйличиб тӏашбизур.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
166
– Хӏези, узис ват, машина ахӏенну, дила эмхӏера хӏелугира, – масхара буриб Рабаданхӏяжини, унза ибхьули ва гьунчи дураулхъули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
167
Масхара гӏяхӏхӏебизурли, шофер разиагарли хӏеризургу, дубхӏехъиб. Духуси бариб, сенкӏун ихтилатчи Рабаданхӏязибад гӏур сегъуна пиша дурабиркил ца аллагьли багьаб. Машинала «зягӏипдеш» селизибал белгибарайчи нуша гьунила дубкад къунздухъунра, бахъ–бахъливан, аргъ–бархӏира ихтилатла арилизи дедедили.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
168
Сецад замана шалгӏеббухъунал, рахли гудуръала чехиб. Диблакила хъябагьриличивад  дуцӏбарибси урчила мурда дурайкиб. Нушала мякьла баибмад, илини урчи тӏашаиб, сайра итмадан урчиличивад кацӏиб, някъбира дуцили, салам–каламдариб. Ил гьести гӏямрула алаша–алаша къаралдила, бекӏличиб букӏун кьапӏала вегӏ
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
169
дубурлан сайри. Нуша чинарад чардулхъутирал аргъибхӏели, илини кьапӏа убкасиб, андаличибси майъара бушкили, иб:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
170
– Хӏура поэтла алхӏямличи дуравхъи валанри? – хьарбиулра, илала гъайла мягӏна аргъили.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
171
– Сайра, сайра, дила узби. Кьаниубра, дилакӏун иш урчи саби лебси, кункси машина агара. Машинтала бегӏти уршбира шагьуртази гечбиубли саби, хӏяжатбикилихьар мякьлаб агара.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
172
– Зигармайкӏуд, уртахъ, илгъуна адамла алхӏям кьанбируси ахӏен, – иб Рабаданхӏяжини. –
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
173
Дурхӏнас бегӏти гӏягӏнити кьяшмачи кабизайчи саби. Хӏу гьарахъливад вакӏибси ургуд?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
174
– Ахӏенра, хӏушала лугъат хӏясибли, унра сайра. Бикӏуливан, гьарушла умегӏличил някъ гьабатадли, касес асубирар.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
175
Ил гьункья Гӏярбукӏла шилизивадси хъубзара Хӏяжигӏяхӏмад виъни белгибиуб. Сай викӏуливан, Кьишихъала Хӏяжигӏяхӏмад. Бархьил, нуша гьала–гьала дирхаэс хӏейрули калунра: гьу, мургьи–арцла устнала шилизиб хъубзури бирутив или, пикруми дарсдяхъили. Дахъад дусмазиб нушани унра шанти мургьи–арцла машгьурти устни саблин балутири. Чис гьанбирки илдала жамигӏят–ургабра хъуми дузахъутира, мицӏираг адилкьутира камли хӏебиъни. Хӏяжигӏяхӏмадли нушала вас–васъала гьарахъдариб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
176
– Хӏуша тамашадиъни иргъулра: нушачиб мурткӏал бахъал хъубзури хӏебири. Ну шила дублав, шарала мякьлав, хӏерирусира. Виштӏахӏейчирад дудешли набзи унци–уркура ва дукӏ–дураз аманатдарибти сари. Дархьдатес хӏейубра, илала васият буъни бетарулри. Илбагьандан ишбархӏира юртла мякьларти кьасурбигъунти хъуми дузахъулра. Дигахъис хъубзара адам. Илала хӏянчиличи гъирадулхъан. Кьумурлаб хӏялалси кьацӏла вегӏ адам сай ил, узи–урши. Аммаки хӏябалра урши мургьи–арцла устни бетаур, цалилра дуразла тӏели хӏебуциб. Нунира гужхӏебарира. Гӏягӏнилив, гужли багьахъурси жявли хъумурту…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
177
Гӏярбукӏан гьункья ихтилатикӏес дигуси увухъун, архӏя даимбарес къалабахӏейкиб. Ургьур батаибси илала урчира гьунила дубкад бара дурабикибси кьарли къиббухъун, сунела вегӏ гьалакхӏейкӏни балухӏеливан, гӏяйкабиуб, рах–магли нушачидяхӏ духути хӏулбира хӏердирули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
178
– Сунела бунагь–хатӏа урдуц, ахӏмакь адам вири дибгашан Сулайбан, – сагали тӏама чехиб Хӏяжигӏяхӏмадла. – Ил поэт виънира нуни кьанни сабри багьурси. Чинад багьиша гъари, гӏямрулизиб цалра жуз хӏебелчӏунсили, ца гӏямайс белкӏ–белчӏ дагьурсили. Я дила шан Гӏяхӏмадха селра–декӏар белчӏунси ахӏен. Мар саби, биштӏали лебай дурхӏнази дучӏахъира бархӏехъла манзил, хӏянчи агарли акьули сайхӏели. Сенрил халалгъуна уршили гьаргала кайили «Хъутри» бикӏуси назму белчӏун. Хӏебалас,  илра дарс сабрил, илра жуз–журналлизибад касибсирил. Бахъ гӏяхӏбизурли, нуни уршилизи кӏинайсра белчӏахъунра.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
179
«Ил чила назму саби, урши?» – хьарбаира.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
180
«Сулайбан Рабадановла», – жаваб чарбариб илини.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
181
«Илгъуна поэтра учӏахъули школализив?»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
182
«Сен хӏевчӏахъуси? Бегӏла пагьмучевси виалли, дудеш. Ил нушала Гӏ.Абу–Бакарла юлдашра сай.»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
183
«Гӏяхӏна, гӏяхӏна, гьари ца гӏурра башахъен илала.»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
184
«Дигалли, дудеш, гӏурра дучӏас, дахъал лер. Лерилра хъубзара адамтачила сари. Нушала учитель викӏи, дибгашан поэтла хъубзурас хасдарибти 30 назму лерти сари.»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
185
«Диур, нахӏа дила замана агара», – гъай къантӏдарира.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
186
Или биалра, бахъхӏи уркӏиличиб гьанбиркули калун ил назму. Ишди дугьби кьалли хӏушанира аргъибти дургар:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
187
Ванза, хӏела къакъличив
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
188
Нура гушиубсира,
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
189
Гушиубли – низбачи
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
190
Нура гӏяшиубсира.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
191
Пикриухъунхӏели, хӏятта тмашара валли виубра: «Илкӏун набчила белкӏунси назму саби. Сен–сен багьура дурашан поэтли дила гӏямруличила? Нура хъубзара виъниличила? Итди балагьла дусмазиб чуйна–чуйнара низбала кашра беркниличила? Ил урхӏла кьисматуни далуси пасихӏсикар уилигу?» Кьанниван нуни гьар секӏал аргъира. Поэтли илди тугъи ца заманала зилантас, ванза бузахъантас, балагь–кьадар дяхӏяуртас багъишладарилри. Хъубзара адам Уркарахъивра, Кьялкнивра,  Дибгашавра, Кӏишавра, Ургӏаривра, Бускривра, гьар чинавалра ца сай. Царилван биэс бирару, лерилра нуша, хъубзурала тайпа, хӏякнала дулгъубачил шинкӏати къянкъубира ушкули, дуразла гӏелар хлакадаибти диахӏелри…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
192
Хӏяжигӏяхӏмад камсиван тӏашизур. Ардякьунти гӏямрула бурхӏни гьандикили дииши, илала чурха нудби тирхьдухъун. Къуднар галифе шалбарла кисализибад папрус дурасиб ва къалабахӏейкӏули алкахъун.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
193
– Сулайбайчил цайналра къаршихӏейкирив, уртахъ? – хапли хьарбаиб Рабаданхӏяжини.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
194
– Гӏямрулизиб се хӏебирара, – гӏяш–гӏяшли жаваб чарбариб илини. – Биуб илгъунара. Ит бархӏи гьанбикалли, чархлизи тӏягӏямла ванадеш тӏинтӏбирусиван билзан…  Нахӏа къалабаикӏулихьар пайда агара. Кӏалтӏа бячун – шин ардякьун. Дунъяличив даим кавлуси агара. Сулайбан кьяйда, адамтала уркӏбазир дигилара сахаватдешлара дуркьхӏедирути къел урдатес чи бажардиикалра, ил халаси игъбарла вегӏ сай. Поэтуни балутас Сулайбан халаси цӏакьла поэт урги, наб биалли гьалав–гьалав ил адам сайри. Адам! Умути кабиз–хӏяяла, сай–алавтачи диги–ряхӏмула вегӏ.  Илгъуна багьадурлис вебкӏес се саби? Бахъ–бахъал къаршибиркулигу, шанти–ургар жярга хабуртира датурли, лягӏнатличил шалгӏеббулхъути. Гъайла къантӏа, бунагькарти. Кьадармабиаб чисалра…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
195
Чумъибил дус сабрил гьанна дурусли гьанхӏебиркур, амма гьачам ну Уркухъла базарличив къаршиикира. Нуцунра ахӏенрину, дила хабчабличил варх. Бархьли буралли, илини сайри ну базарличи кибсира. «Валлагь, ца муиран гӏяхӏси кьял дигулра, нушала лебгӏеб вайбухъбиубли саби, баракат убкасили бургар,  дус–ургали саби бумгуси, ниъра кьутӏкьудиубли сари, абдал пишнира дахъдаили сари байтарма, рикӏули, черхӏерикиб. Хӏушанира балусигу, нагагьладан хьунул адамлис се–биалра гьанбикалли, берцуди биаб, хӏуреба тӏашаадлира, тӏашхӏерилзан сунела мурад бетаайчи. Ва, хӏера, базарла дуб–дублаб хӏярилизи бигьунси цӏудара кьяйчи хабчаб гъамриуб, илхӏяйзир, бикӏуливан, иличи атӏра атӏун:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
196
– Иш саби наб хӏяжатси!
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
197
– Ил кьалли вайси ахӏен, ашна, – викӏулра ну, хъалигъуна халаси къаралдила бегӏ кьял хӏербирули, – аммаки илис нушала арц даэсара? Илра бирцусил яра асибсил…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
198
– Арцра диур, бирцусира саби, хӏедирцути мицӏираг базуртачи хӏедику. Набзи уъ–муъхӏейкӏули, хӏу вачарли дуравхъен.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
199
Нуша алавдакӏили чедаили, гьала–гьала журуга дяхӏла регӏ рицӏиб–рицӏибси хьунул адам, гӏур ахъ–ахъси, чяртӏа чархла вегӏ, хӏекьли цӏудара гъез лагдяхӏ жагали хӏяршдарибси, гамса–гамса мурул адам гъамбиуб. Ашкарли, илдира нушагъунти мурул–хьунул сабри. Мурул кьалли  хӏяким ургар или гьанра бикиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar
200
– Асая, гьалмагъуни, пашманхӏейрудая, – гъайухъун кьялла вегӏ, дила някъ цӏацӏабирули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/alhiyam_k_anbirusi_ahien/
dar