229/rup_Latn-srp_Cyrl.jsonl

{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Traghedii \t Трагедије"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Anlu dit soni di Litseulu s-featsi membru a sutsatãljei di ficiori “Nada”. A lui prota carti easti cu poezii, di cari dau suntu publicati tu Almanahlu. Ma amãnat, a lui poezii li publicã shit u “Golub” (Pãrumbu) – fimiridã ti sãrbeascã tinirami, anlu 1879. \t Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Orden Alju Sava, I gradus (Vãsilia SHS) Orden di cnezlu Danilo I, IV gradus (Vãsilia Monte Negro) Orden Alju Sava , IV gradus (Vãsilia Sãrbeascã) Orden alba ornji V gradus (Vãsilia SHS) \t Орден Светог Саве, I степена (Краљевина СХС).[28][29] Орден књаза Данила I, IV степена (Краљевина Црна Гора).[28] Орден Светог Саве, IV степена (Краљевина Србија).[28] Орден белог орла, V степена (Краљевина СХС).[28]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Cãrtsã \t Књижевна дела"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Cu fotografii deadi ilustratsii ti a lui trei cãrtsã. \t Својим фотографским радовима илустровао је своје три путописне књиге."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Anlu 1936 el informã ca easti multu lãndzid, titsi informeadzã shi presa di tu atsel chiro. \t Већ у децембру 1936. је извештавано да је тешко оболео,[18][19] оперисан је у јесен 1937. године, о чему су известиле тадашње новине.[20]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ca lãcrãtor tu Ministerioatlu ti lucãrli externi, eara nominat ti secretar tu Conzulatlu tu Bituli, shi atumtsea s-ansurã la anlu 1893 cu Darinca, hiljea a parmateftului Bojidar Ghiorghevich shi Ljubitsa, a curi frati Dimitrie Bodi tu atsel chiro eara consul Bituli. \t Као званичник Министарства спољних послова, постављен је за писара конзулата у Битољу, у којем се и оженио 1893. године, Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића и Љубице чији је брат Димитрије Боди у то време био конзул у Битољу.[10] Исте године је постављен за конзула у Приштини, где му је Војислав Илић писар."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Casa al Branislav Nushich \t Кућа Бранислава Нушића"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Casa al Branislav Nushich, cari u adrã tu anjlji dit soni di a lui banã (1937) tu strada Shecspir, numir 1, ãn Beligrad , easti proclamatã ti aveari culturalã (ca monument cultural) cu detsizii a Institutsiiljei ti avigljeari a monumentilor culturali a cãsãbãlui Beligrad nr.1046/2 di 28.12.1967 \t Кућа Бранислава Нушића, коју је саградио пред крај свог живота (1937) године у Шекспировој улици бр. 1 у Београду, проглашена је за културно добро (као споменик културе), решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1046/2 од 28."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ahapsi \t Затвор"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "La anlu 1933 eara aleptu ti membru ordinar a Academiiljei sãrbeascã a vasiljelui. Branislav Nushich eara cãnãscut scriitor, cnãscut dupu humorlu autentc. Nai ma multu scria ti oaminjlji, ti lor character shi ti bana spiritual. \t После тога је постао управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Cãndu s-featsi cãnãscut scriitor, s-featsi dramaturg shi conducator a Teatarlui popular din Beligrad. \t Када је постао познат писац коначно се скрасио као драматург и управник Народног позоришта у Београду.[25]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu atsel vod eara shi poetlu Voislav Ilich, cu cari Nushich s-featsi mltu bun sots tut pãnã la anlu 1894, cãndu Ilich muri. Tu aestu polim Vãrgãria s-unitã, a Sãrbia amintã heroi di polim, maior Mihail Catanich cari eara pitricut s-yitripseascã tu Sofii. \t Овај комад исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Иако је добио повољну оцену рецензената, Милована Глишића и Лазе Лазаревића, и стављен на репертоар, управник Краљевског српског народног позоришта Милорад Шапчанин је у последњем тренутку упутио рукопис у министарство полиције с молбом за мишљење, јер треба да буде постављен на државну позорницу."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "La anlu 1900 Nushich easti bãgat pi functsia secretar tu Ministeriatlu ti educatsii, a shcurtu chiro dupu atsea s-featsi dramaturg tu Teatarlu popular din beligrad. \t Године 1900, Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Cãndu eara pi slujbã Bituli, Nushich s-cãnãscu cu Darinca Ghiorghevich, cu cari s-ansurã anlu 1893. \t Током службовања у Битољу Нушић је упознао Даринку Ђорђевић, којом се оженио 1893. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Fumealji di comuna” (1902) “Furi” (a lui experientsã di dzãlili ca ficior) (1933) “Nausuti tsisprã” (1920) \t „Општинско дете“ (у Сарајеву издано као „Опћинско дијете“) (1902) „Хајдуци“ (свој доживљај из детињства) (1933) 18077703 „Деветсто петнаеста“ (1920) [36]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Comedii \t Комедије"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Pirmifi di pit cali \t Путописи"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Discusii shi cãrtsã \t Расправе и уџбеници"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ti cultura popularã \t У популарној култури"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Dupu polimlu, Nushich easti aleptu ti conducator a “Sectorlui ti artã”, tu Ministeriatlu ti educatsii, pãnã la anlu 1923, a dupu atsea eara conducator a Teatarlui popular di saraevo, a anlu 1927 s-turnã ãn Beligrad. \t После рата, Нушић је постављен за првог управника „Уметничког одсека“ министарства за просвету."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Operi \t Опере"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ninti s-moarã, Nushich deadi contributsii ãn Beligrad s-fundeadzã Teatarlu familiar, icã teatarlu Boshco Buha, cari anlu 1950lu fundã a lui hilji Margarita Predich Nushich. \t Био је изабран за председника Удружења југословенских драмских аутора."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Stripuri \t Стрипови"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu chirolu a Protlui polim mundial unã parti di a lui manuscrisi li alãsã Prishtina shi atseali manuscrisi suntu tsãnuti, a unã parti di manuscrisili cari eara Scopia, li arsi. \t Војвода Симо Поповић наводи податак да је Нушић хтео бити у Улцињу за време рата, и да је хвалио краља Николу како је успео сачувати Црну Гору од рата и Аустрије."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Anlu 1909 eara reporter di Bituli ti fimirida Politica, tu chirolu cãndu ahurhi Revolutsia ãnturtseascã a tinirlor. \t Године 1909. био је Политикин дописник у Битољу када је избио сукоб између младотурака и старотурака.[14] Главни извор му је био српски ђенерални консул у Скопљу Живојин Балугџић.[14]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ca diplomat multi ori cu familial lu alãxea loclu di bãnari. \t Као дипломата често је са породицом мењао место становања, што је служба захтевала од њега."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Oponentu politic” “Literi di moarti” “Clasã” “Pirmifili a unui caplar” \t „Политички противник“ „Посмртно слово“ „Класа“ „Приповетке једног каплара“"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Partitsipã la prota expozitsii ti fotoamateri ãn Beligrad, anlu 1901. \t Учесник је Прве изложбе фотоаматера у Београду, 1901."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ma amãnat, la anlu 1885, dupu vrearea a lui, dau stãmãnj partitsipã tu polimlu sãrbescu-vãrgãrescu. \t Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке. Тада је први пут осетио снагу владајућег режима."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Bana privatã \t Приватни живот"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Di la anlu 1905 s-dutsi ãn Beligrad iu lucreadzã ca jurnalistu. \t Ово дечје позориште је представе одржавало у кафанама и ресторанима, па се брзо и угасило."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Anlu 1904 easti aleptu ti conducator a Teatarlui popular sãrbescu tu cãsãbãlu Novi Sad. Deadun cu dascalu Mihailo Sretenovich lu fundã protlu teatar ti fumelji, tu cari rolji avea mash fumelji, anamisa di cari shi fumeljli al Nushich. \t Године 1904. постављен је за управника Српског народног позоришта у Новом Саду.[13] Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Tu hãryii” (1903) “Cnez Ivo di Semberie (opera) 1911. \t „На уранку“, 1903. 512765114 Кнез Иво од Семберије (опера), 1911."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Alti activitãts artistitsi \t Остале уметности"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Atumtsea, tu cãsãbãlu Iagodino lji deadirã un vod cu armatuladz ta s-andreagã ti polimlu. \t Године 1883, у 19 години, написао је прву своју комедију Народни посланик која ће бити постављена на сцену тринаест година касније, 1896. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Poezia easti publicatã tu “Frãndza dzuarã” shi trapsi mari atentsii la populu. \t Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu atsel chiro eara nai ma cãnãscut scriitor Yiugosloven. \t У то време је био најпопуларнији југословенски писац.[4]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nushich adra fotografii shin inti s-ducã ca consul tu Prishtina (ciarshar, anlu 1893). \t Бавио се фотографијом и пре конзуловања у Приштини (јун 1893)."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Avea trei ficiori: Margarita, Strahinja Bana shi Olivera. \t У браку су добили троје деце: Маргиту, Страхињу Бана и Оливеру."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu aestã comedii Nushichsh-pizuieashti cu birocratia, ma nu easti ahãt rigoroz. \t У овој комедији Нушић је у сатиричним алузијама далеко обазривији. У Протекцији, такође, исмева бирократију али има знатно блажи став."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Aclo, pi ninga atsea tsi s-ãnsimna cu a lui numã, multi ori lu angrãpsea shi pseudonimlu “Ben Achiba”. \t 1905. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Opera cu fotografii adrati di Nushich s-tsãn tu Muzeilu a cãsãbãlui Beligrad. \t Нушићева фотографска дела се чувају у његовом легату у Музеју града Београда."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ti Ministrul dzãts ca easti bun om cari easti etim s-agiutã a cafi unui om, a ari achicãseari shi ti oaminjlji cari angrãpsea nibuni lucri ti el tu presa. \t Министар је ту приказан као добродушан човек који је готов да сваком помогне, чак показује разумевање и широкогрудости према људима који су га оштро нападали у штампи."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Dzatsi anj lucre tu conzulatili tu Bituli, Scopia, ãn Sãrunã shi Prishtina. \t Следећих десет година службује у конзулатима у Османском царству (Битољу, Скопљу, Солуну, Серезу и Приштини)."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Dupu moartea a hilji-su, lji lipsea dzatsi anj ta s-poatã diznãu s-ahurheascã s-lucreadzã. \t После синовљеве смрти требало му је скоро десет година да поново почне да ствара."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nushich eara ligat di familia a lui titsi marturisescu zboarãli a hilji-sa Margarita: “Nitsi Bana, nitsi mini, pute nu na ari aguditã. \t Нушић је био привржен својој деци, о чему сведоче и речи његове ћерке Маргите: „Ни Бана ни мене никада није ударио."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ti a lui banã, la anlu 1986, easti adratã shi drama pi Televizii sum numa Niserioz Branislav Nushich. Nica cãndu bãna, a lui numã u purta: un cafine shi sculii ãn Beligrad, stradi ãn Beligrad, Bituli, Smederevo shi Craguevats, vãrã sutsãts, a ti ciudii a lui, shi vãrã grupi di cãntãtori. \t О његовом бурном животу снимљена је телевизијска драма Неозбиљни Бранислав Нушић 1986. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ma atsea multu lu nãrãi vasiljelu Milan cari deadi instructsii Nushich s-hibã bãgat ahapsi. \t У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља)."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nica ca tinir eara membru a Partiiljei radical cari eara tu opozitsii. Atumtsea ti prota oarã u duchy putearea a rejimlui.La anlu 1883, pi 19 di anj u angrãpsi a lui prota comedii “Deputat popular” cari pi stsenã va s-agioacã 13 di anj ma amãnat, la anlu 1896. Aestã carti sh-pizueashti cu politica, alidzerli, deputatslji populari shi partia pi potesi. \t Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Contributsii cãtrã fotografia sãrbeascã \t Допринос српској фотографији"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Na dutsea tu atelje ti picturi shi tu teatru. \t Водио нас је у сликарска атељеа и у позориште."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Atumtsea li angrãpsi a lui nai ma buni comedii: Doamna ministera, Mister dolar, Familia jiloasã, Dr.Ljirtatlu shi multi alti. \t Тада су настали његови најбољи позоришни комади: Госпођа министарка, Мистер долар, Ожалошћена породица, Др, Покојник и други."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Drami \t Драме"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Cosovo, Descriptsii a statilor shi a populilor \t Косово, Опис земље и народа"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Proza autobiograficã \t Аутобиографска проза"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Strahinja Ban (1896-1915) uniclu hilj al Nushich, eara vãtãmat tu Protlu polim mundial. \t Страхиња Бан (1896—1915), Нушићев једини син, погинуо као српски војник у Првом светском рату."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu fimirida “Politica” publicã un pirmif pi tema ti fotografia cari u dedicã a nun-sui, Milan Jovanovich. \t Објавио је у листу „Политика“ и једну приповетку на фотографске теме коју је посветио свом куму, дворском фотографу Милану Јовановићу."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "A lui carti dit soni Proectsii ti prota oarã pi stsena a teatarlui vasilichescu s-agiuca ninti s-anchiseascã la slujbã tu xeani, anlu 1889. \t Његов последњи написан комад Протекција биће постављен први пут на сцену Краљевског позоришта уочи поласка на службу у иностранству 1889. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "La anlu 1888 giudiclu adusi detsizii Nushich s-hibã giudicat doi anj, a dupu caftarea a tatu-sui, eara silighit un an dupu tsi shidzu Pojarevats ahapsi. \t Нушић је до тада већ стекао репутацију младог човека „поганог језика и још поганијег пера.... те да ће му Пожаревац добро доћи да се мало расхлади“. Нушић је 1888. године осуђен на две, а помилован је на молбу свог оца, после годину дана проведених у Пожаревцу.[9]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Aoatsi angrãpsi pirmifi cari li adunã tu cartea Frãndzã shi comedia Proectsii. \t На робији је писао приче доцније окупљене у књигу Листићи и комедију Протекција."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Chirolu di ma tricutã ilichii \t Старије доба"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Tu chirolu a Protlui polim mundial s-dusi tu Italii, Shvaitsarii shi Frantsii shi aclo armasi pãnã tu dipisita a polimlui. \t Напустио је земљу са војском током Првог светског рата и боравио у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Branislav Nushich - Alchiviadi al Nusha (Beligrad, 20 di ximedru, anlu 1864 – Beligrad, 19 di yianar, anlu 1938) easti faptu tu casã iu tora s-aflã Banca Popularã ali Sãrbii. Tatu-su al Branislav Nushich, Ghiorghi Nusha eara Armãn dit Clisura (tu Gãrtsii), a mama-sa Ljubitsa Caspar eara dit Bosna shi Hertsegovina. Eara scriitor literar, angrãpsea romani, drami, pirmifi shi esei, easti cãnãscut comediograf, fundator a retoricãljei tu Sãrbii shi cãnãscut fotograf amater. \t Бранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Eara aleptu shi ti prezidentu a Sutsatãljei a autorlor yiugoslovenj ti drama. \t На овој позицији је остао до 1923. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "La anlu 1887, ãn Beligrad avea dau angrupãri, la cari partitsipa shi vasiljelu shi analtsã reprezentantsã shi membri a Guvernului. \t Године 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Branislav Nushich easti faptu pi 20 di ximeru, anlu 1864 ãn Beligrad, tu casa iu azã s-aflã Banca popularã ali Sãrbii, Alchibiad Nusha, di tatã Ghiorghi (Armãn) shi dada Ljubitsa (Sãrboanjã). Tatu-su a lui eara tinjisit parmateftu cu yiptu, ma shcurtu chiro dupu tsi s-featsi Alchibiad, u chiru avearea. Din Beligrad, familia s-dusi s-bãneadzã Smederevo, iu nushici u tricu bana ca ficior shi aclo dipisi sculii primarã shi doi anj di Litseulu, a matura dipisi ãn Beligrad. \t Бранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, недалеко од Саборне цркве (данашња улица Краља Петра I), у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цинц. ) од оца Ђорђа (Георгијаса) Цинцарина, и мајке Љубице Српкиње."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Pi ilichii di 20 anj Nushich fudzi di acasã shi s-dutsi tu armata sãrbeascã ta s-alumtã tu polimlu sãrbescu-ãnturtsescu, ma ti shcurtu chiro pulitsia di cãsãbã lu turnã acasã. \t Још као гимназијалац завршног разреда постао је члан Ђачке дружине \"Нада\". Његов први књижевни рад представљале су песме, од којих су две објављене у \"Надином\" алманаху.[3] Своје песме касније је објављивао и у \"Голубу\" - листу за српску младеж 1879. године.[4] Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nica cãndu bãna, a lui opera eara adratã ca stripuri tu fimiridzli anamisa di polematili tu nai ma mari tiraj, a autori eara nai ma cãnãscutslji artishtsã di atsel chiro. \t Још за Нушићевог живота, његова дела су стрипована у најтиражнијим међуратним листовима, а аутори су били најпознатији уметници тог доба."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "„Retorica“ \t „Реторика“"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nushich pãnã atumtsea avea reputatsii di tinir om “cari spuni tut tsi mindueashti shi atsea u scrie public…shi ca Pojarevats ghini va I yinã ta s-avreadzã”. \t У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се Нушић ухапси и осуди."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Romani \t Романи"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Anlu 1902 eara nominat ti comesar ti poshta shi telegraf tu Ministeriatlu ti constructsii. \t 1902. је постављен за поштанско-телеграфског комесара прве класе у Поштанско-телеграфском одељењу Министарства грађевина. [12]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Di cãndu inshi dit ahapsi, s-dutsi la vãsiljelu Milan, dupu tsi ministrul ti lucãrli externi lji deadi slujbã tu diplomatia. \t По изласку из затвора, одлази на пријем код краља Милана, након чега му министар иностраних дела додељује службу у дипломатији."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Comedia “Persoanã fãrã pistusini”easti angrãpsitã anlu 1887/88 cari pi repertoar va s-hibã bãgatã 35 di anj ma amãnat, ma exact pi 19 di mai, anlu 1923. \t Комедију Сумњиво лице написао је 1887/88. године, која ће бити постављена на сцену 35 година касније 29. маја 1923. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Prota vreari ali Darinca lju spusi cu poezii cari u angrãpsi pi lepeza. \t Прва изјава љубави упућена Даринки била је песма исписана на лепези."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Lucurlu profesional \t Средње доба"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Di bana \t Детињство и школовање"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Pirmifi \t Приповетке"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Muri pi 19 di yianar, anlu 1938, shi di tinjii cãtrã el, atsea dzuã fasada a obiectului a Teatarlui popular din Beligrad eara anvãlitã cu lai pãndzã. Ca manuscris, nidipisitã lji armasi comedia “Condutsirea”. \t Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.[21] На његовом столу у рукопису је остала недовршена комедија \"Власт\", са започетим трећим од планирана четири чина - први чин је приказан поводом прве годишњице његове смрти.[22]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Idghiul an eara aleptu ti consul tu Prishtina iu mãrturisea ti greaua banã a popului sãrbescu ti cari scria tu cãrtsãli cãnãscuti sum numa Cãrtsã a conzului. \t Током службовања у Српском конзулату у Приштини био је сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као Писма конзула.[11]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Pricunushteri \t Одликовања"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Deputat popular” (1883) “Persoanã fãrã pistusini” (1887) “Protectsii” (1889) “Omlu di cafi dzuã” (1899) “Lumi” (1906) “Calea anvãrliga di lumea” (1910) “Domana Ministera” (1929) “Mister Dolar” (1932) “AEMY - Asotsiatsia a emantsipatilor muljeri yiugosloveni” (1934) “ Familia jiloasã” (1934) “Porcu” (1935) “Dr” (1936) “Ljirtatlu” (1937) “Nu jãlits pute” “Condutsirea” (nidipisitã) “Calea anvãrliga di lumea” –continueadzã (nidipisitã) “Prota vreari” (comedii ti fumelji) Прва љубав (комедија за децу) \t „Народни посланик“ (1883) „Сумњиво лице“ (1887) „Протекција“ (1889) „Обичан човек“ (1899) „Свет“ (1906) „Пут око света“ (1910) „Госпођа министарка“ (1929) „Мистер Долар“ (1932) „УЈЕЖ - Удружење југословенских еманципованих жена“ (1933) „Ожалошћена породица“ (1934)[30] \"Свиња\" (1935)[31] „Др“ (1936)[32] „Покојник“ (1937)[33] „Не очајавајте никад!“ „Власт“ (незавршена[34]) \"Пут око света\" - наставак (незавршен[35]) Плакат за представу Бранислава Нушића у Панчеву из 1942. године Прва љубав (комедија за децу)"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Autobiografii” (1924) \t „Аутобиографија“ (1924)"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Alãsã semnu ca scriitor shi ti istoria sãrbeascã pit fotografii shi vãrã nali tehnichi (ca exemplu rentghen fotografii). \t Оставио је траг и као писац о српској фотографској историји (први је забележио деловање путујућих дагеротиписта Капилерија и Дајча), и неким тада новим техникама (нпр. о рентгенској фотографији)."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Calea anvãrliga di lumea”, adaptatsia a stsenariolu di Branco Vidich, deseni Giuca Iancovich, Mica Mish, Beligrad, 1937. “Furi”, adaptatsii shi deseni Alexie Ranhner, Mica Mish, 1938. “Fumealji di comuna”, adaptatsii shi deseni Momcilo Moma Marcovich, Tumtul richu, Beligrad \t „Пут око света”, сценаристичка адаптација Бранко Видић, цртеж Ђука Јанковић, Мика Миш, Београд 1937. „Хајдуци”, адаптација и цртеж Алексије Ранхнер, Мика Миш, 1938. „Општинско дете“, адаптација и цртеж Момчило Мома Марковић, Ошишани јеж, Београд."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Aclo na anvitsa s-li mutrim picturili shi cu angatan s-mutrim tsi s-fãtsea pi stsena”. Margarita shi Strahinja ca tiniri, multi ori aguca rolji di ficiori tu piesili a tatus-su a lor. \t Тамо нас је учио да гледамо слике и да пажљиво посматрамо шта се дешава на позоришним даскама.”[1] Маргита и Страхиња су као деца често играли дечје улоге у очевим позоришним комадима.[2]"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Prota carti cari Nushich u publicã eara Pirmituserli a unui caplar, anlu 1886, carti cu shcurti pirmifi shi tsitati cari s-featsirã tu chirolu a polimlui. \t Међутим, тамо ће због „бирократије“ остати годинама. Студије правних наука започео је у Грацу (где је провео годину дана)[5], а затим наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи 1886. године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Un chiro eara nacialnic, a anlu 1913, Scopia lu fundã protlu teatar shi aoa bãna pãnã la anlu 1915. \t Био је једно време начелник округа, када се повукао на ту позицију је дошао Душан Ђ. Алимпић. Током 1913. године основао је позориште у Скопљу, где је живео до 1915."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "La anlu 1912 s-turnã Bituli ca lãcrãtor tu administratsia di stat. \t Вратио се 1912. године у Битољ као државни службеник."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Di ispeti ca prota scriari lji eara loatã, cum spuni tu a lui autobiografii, atumtsea s-pari ca lji vini inspiratsia ti naua comedii tu cari sh-pizuea cu politsia. \t Пошто му је први рукопис био „ухапшен“, како је много година касније навео у својој аутобиографији, тада највероватније добија инспирацију за следећу своју комедију у којој се „позабавио полицијским чиновницима“."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Horizontu” (1901) “Ashi lipsea s-hibã” “Ploai tu toamna” (1907) “Dupu truplu al Dumidzã” (1910) “Aghoghi” “Analfabeta” \t „Пучина“ (1901) „Тако је морало бити“ „Јесења киша“ (1907) „Иза Божјих леђа“ (1910) „Кирија“ „Аналфабета“"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Nai ma njica featã Olivera muri cãndu avea doi anj. \t Најмлађе дете, ћерка Оливера, умрла је са само две године."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Easti anamisa di protslji stereofotografi sãrbeshtsã. \t Један је од најранијих српских стереофотографа."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Muri pi 12 di ximedru, anlu 1915, shcurtu chiro di cãndu s-turnã di pi frontul, dupu tsi eara prezentu la numta ali Margarita, Scopia. Ma amãnat, ti hilji-su, Nushich multu niheam zbura. Tu a lui tinjii lu angrãpsi romanlu “Nausuti tsisprã”. \t Умро је 12. октобра 1915, од рана задобијених у бици,[1] убрзо по повратку на фронт после присуства на Маргитиној свадби у Скопљу.[26] О сину је Нушић касније ретко причао.[27] Романом Деветстопетнаеста подигао му је својеврстан споменик."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "“Cnez Ivo di Semberie” “Hagi-Loia” “Navigatsii” \t „Кнез Иво од Семберије“ „Хаџи-Лоја“ „Наход“"}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Aoatsi sh-fatsi pezã cu politsia iu ari coruptsii, xenofobii shi carierizam, a curi lucru primar la easti s-alumtã cu atselji cari suntu contra dinastia, iu nai ma nibun trec oaminjlji cari nu au cana cabati. \t У овом делу исмева полицијски апарат, у коме владају корупција, ксенофобија и каријеризам, чији је главни задатак борба против оних што делују против династије, која се у тексту спомиње неколико пута, и то не на много пажљив и лојалан начин, а током овакве борбе обично страдају недужни."}
{"url": "https://object.pouta.csc.fi/OPUS-wikimedia/v20230407/moses/rup-sr.txt.zip", "collection": "wikimedia", "source": "wikimedia", "original_code": "rup - sr", "text": "Ushich eara revoltat pi aestã situatsii shi ti atsea angrãpsi un cantic satiric-politic sum titlu “ Dva raba” shi u ampãrtsã pi dau pãrtsã. \t Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница."}